A ne da čamimo nezaposleni jer razni tatini sinovi i ćerke kupuju diplome, pa preko partijskog članstva vode ovu zemlju. Ispade časnije prati suđe u inostranstvu, a za školovanje koga briga.
Meritokratija nema alternativu!
camerapolitica.blogspot.com
Preporuke:
0
0
2
sreda, 24 novembar 2010 16:44
Marko
1. Naravno da nastava na drzavnim univerzitetima nije dovoljno dobra i nije uporediva s nastavom na pristojnim univerzitetima u razvijenim zemljama, recimo sa Cambridge ili UCLA. O tome najbolje svedoci cinjenica da veliki broj diplomaca domacih drzavnih univerziteta ne moze da nade posao u svojoj struci u inostranstvu.
2. Zasto ukinuti privatne univerzitete ako ostvaruju profit i placaju porez?
3. Ako su neki univerziteti (bilo drzavni ili privatni) manje kvalitetni, poslodavci ce ih tako i ceniti a nedostatak perspektive zaposljavanja ce se vremenom odraziti i na visinu skolarine na njima. Ako ne zadovoljavaju ni minimalne kriterijume, moze im se oduzeti akreditacija. Ukidanje samo privatnih, umesto losih, univerziteta, bio bi cist ideoloski potez.
4.I bankarstvo je slozeno i vazno pa ipak je dozvoljeno privatnim bankama da se njime bave. Zasto onda zabraniti privatnim univerzitetima da se bave univerzitetskim obrazovanjem? Sta fali Harvardu?
Preporuke:
0
0
3
sreda, 24 novembar 2010 17:22
Pera
@Marko
Cambridge i UCLA nisu pristojni nego vrhunski univerziteti. Dakle pitanje nije da li su nasi univerziteti uporedivi sa UCLA, nego da li su uporedivi sa recimo University of Iowa ili University of Maine...
Drugo, a propos Harvarda, ne fali mu nista. Samo sto je Harvard neprofitna institucija. To znaci da iza njega ne stoji vlasnik, Pera, Zika ili Laza koji se razbija od para (kao u Srbiji), nego funkcionise po principu fondacije koja za svoj cilj ima vrhunsko obrazovanje, i koja je obavezna da odredjeni procenat svojih sredstava (endowment)svake godine potrosi na svoju osnovnu funkciju. To je uslov koji mora da se ispuni da bi Harvard bio oslobodjen od poreza. A isto vazi i za Jejl, Prinston, i stotine drugih privatnih univerziteta. U Americi postoji odredjeni broj for-profit univerziteta, i oni su manje-vise mehanizam sa sisanje ovaca, tj. za uzimanje para naivnima, i njihov akademski ugled je ravan nuli.
---
U ovom tekstu ima mnogo toga razumnog, tim pre sto se vecina argumenata svodi na tezu da treba poostriti kriterijume, sa cime je tesko polemisati. Malo je problematicno insistiranje na SSCI listi. Ta lista jeste siroka, i slazem se da svako ko se bavi profesorskim poslom u Srbiji treba da bude u stanju da napise rad dovoljno kvalitetan da se u nekom casopisu sa te liste objavi. Medjutim, tu postoji jedan tematski problem. Koliko ima casopisa na toj listi u kojima moze da se objavi recimo vrhunski rad o Lazi Kosticu ili Steriji? Na doticnoj listi postoji nekoliko slavistickih casopisa, dakle casopisa koji pokrivaju kompletnu slavistiku od Rusije preko Poljske do Bugarske. Za pretpostaviti je da bi takvi casopisi s vremena na vreme prihvatili neki prilog o srpskoj knjizevnosti, ali kada se sve sabere ipak je jasno da na SSCI listi ljudi koji se bave srpskom kulturom uglavnom nemaju gde da objavljuju.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 24 novembar 2010 18:18
Zoon
@Marko
Harvard je daleko od primjera prosječnog privatnog univerziteta na Zapadu, mislim to je kao porediti SANU i neki privatni think-tank, jednostavno su neuporedivi. Uostalom, Harvard je koliko STOTINA godina stariji od naših privatnih univerziteta?
Za jednu državu nije potrebno 10 000 genija, nego razumnih i obrazovanih ljudi koji znaju šta rade. Mi ne možemo da se igramo kao Amerikanci, koji i ako nekako prošetaju kroz fakultet kasnije mogu pržiti pomfrit u Meku i solidno živjeti.
Šta da radimo ako se dokaže (mislio sam da je već dokazano) da naši privatni univerziteti propuštaju studente? Privatna medicina, da čekamo da ubiju nekoga na poslu? Je li to kriterijum?
Da ne pričamo o drugom aspektu koji ste izostavili iako ste ''kao'' tržišno orijentisan, a to je da i privreda zavisi od kvalitetnog obrazovnog sistema, a ta privreda ne može ni da se izbori sa bespotrebno dupliranim ili trostruko većim brojem kadrova zbog postojanja privatnih univeziteta.
Nije poenta samo razdvojiti žito od kukolja već šta raditi sa kukoljem i njihovim bezvrijednim diplomama.
jedno je ipak tačno, a to je da je ovo previše radikalno rješenje, i da bi stvar mogao riješitii svojevrsni ''državni ispit''. Jer ima praznog hoda i na državnom univerzitetu, mnogo manje ali ga ima.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 24 novembar 2010 18:51
hiperborejac
Ne traba mešati države i društva koja imaju neprekinutu tradiciju privatnog i državnog sa društvima koja su do juče bila samoupravljačka.
Naravno da ništa ne nedostaje privatnim fakultetima na zapadu ( kao ni priivatnim bolnicama , bankama , pozorištima... )...ali oni su to od početka svog nastanka
Bezrazložna "privatizacija" na pokondiren način je štetna.
Članak vidim kao dobronameran i korektan
Preporuke:
0
0
6
sreda, 24 novembar 2010 20:05
Topličanin iz Potočića
Marko, Hardvardu ništa ne fali. Možda će ovo pitanje biti razumno za 30 godina, ne verujem ranije. Mislim da sada ipak treba pogledati iskustva Kine i Indije.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 24 novembar 2010 21:19
odgovor
@Marko:Privatni fakulteti se moraju ukinuti zbog buducnosti naroda i drzave.Kakve ima veze sto oni ostvaruju profit i placaju porez ako njihovi kvazi-strucnjaci prave trajnu stetu ovome drustvu.Nije fakultet hamburgerija pa da ga svako otvori da bi zaradio i platio porez kako ti kazes.Privatni fakulteti su oborili nivo potrebnog znanja i na drzavnim fakultetima,pogotovo je to vidljivo uvodjenjem Bolonje.Nase je drustvo veoma korumpirano,tako da je potrebno samo doci do diplome i sve je reseno ako imas vezu.Zato su i uvedeni privatni fakulteti da bi svako mogao da zavrsi fakultet,i onaj koji uci,i onaj koji knjigu u zivotu nije procitao.Javna preduzeca su puna polupismenih ljudi koji su dosli do diplome nekog privatnog fakulteta i onda napredovali u sluzbi.Imam puno drugova koji su ponavljali razred,nikada nisu ucili,a danas imaju diplomu privatnog fakulteta,i naravno ako imaju vezu zaposljavaju se na dobrim radnim mestima.Oni nisu strucnjaci ,i oni nista dobro ne donose drzavi i drustvu,zbog njih ce nase drustvo dugo trpeti stetu.Posledice kvazi-strucnjaka sa privatnih fakulteta nase drustvo ce ocecati sve dok oni ne odu u penziju,znaci sledecih trideset godina.Zato je vazno ukinuti sve privatne fakultete da se ne bi stvarali lazni strucnjaci bez znanja sa zvanjem koji ce svojom nestrucnjoscu trajno ostetiti ovo drustvo.Da me pogresno ne razumeju ovi koji su zavrsili privatne fakultete,ne kazem ja da njima treba oduzeti zvanje, nego se ne sme dozvoliti stvaranje novih diplomaca sa privatnih fakulteta,sta je bilo bilo je,takva su bila vremena,ljudima je dozvoljeno da dobijaju diplome bez znanja,ali se sa takvo praksom mora prekinuti.Danas u Kini tesko da moze da se zaposli na dobrom radnom mestu neki diplomac sa nekog evropskog fakulteta koji primenjuje Bolonju,pogotovo ne u oblastima prirodnih i tehnickih nauka.Kinezi su nivo svog obrazovanja veoma podigli.Tamo je kriterijum visok,slicno kao kod nas pre uvodjenja Bolonje,odnosno kriterijumi su visi od zapadnih.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 24 novembar 2010 21:30
Starac Fočo
Interesantno. Nedavno sam boravio u SAD i baš sam slušao od Amerikanaca kako se žale na Harvard.
Kažu kako su njihove osnovne studije organizovane samo da se izmuzu pare. Kažu da ako platiš onda po automatizmu završavaš, da praktično kupuješ diplomu.
Majstorske i doktorske studije jesu, kažu, odlične i tu oni poberu sve pozitivne poene, ali osnovne studije su čisto štancovanje diploma deci čiji roditelji imaju da plate.
Treba i to znati o Harvardu.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 24 novembar 2010 22:03
Andjelija
Odlican clanak
Preporuke:
0
0
10
sreda, 24 novembar 2010 22:18
Tata-mata
Prilično razumna analiza i jasno izrečeni stavovi.
Šteta što se zvanične strukture, ministarstva, nacionalni saveti, rektorati i dekanati na njih neće mnogo osvrtati. Na našim univerzitetima vlada velika uravnilovka i ne postoji svest da se treba uopšte uključivati u svetske utakmice. Svako poređenje s Kembridžom, UKLOM ili Harvardom je potuno besmisleno. A na nivou srednje škole, imamo Matematičku gimnaziju, koja bi na bilo kakvim "šangajskim listama" srednjih škola, kada bi takve liste postojale, bila u samom vrhu.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 24 novembar 2010 23:08
Pera
@Starac Fočo
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu), dok bi se od skolarina moglo zaraditi eventualno dvestotinak miliona dolara godisnje (30 000 $ * 7000 studentata na osnovnim studijama). Dakle, u najboljem slucaju skolarine bi mogle iznostiti jedno pet-sest procenata novca koji Harvard godisnje potrosi. Tome treba dodati da veliki procenat studenata (oko 70%) dobija neku vrstu stipendije od univerziteta, tako da na kraju izadje da univerzitet daje vise para studentima nego studenti univerzitetu.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 25 novembar 2010 00:23
Srđan
I državni fakulteti vuku neke pogrešne poteze!
Pravni fakultet Univerziteta u Nišu je od pre godinu ili dve otvorio neko odeljenje u Medveđi,gde se nastava izvodi na albanskom jeziku!Imaju neke simultane prevodioce na albanski jezik i tako to funkcioniše na predavanjima!Poznajem lično neke Albance koji rade u policiji i završavaju ovaj fakultet u slobodno vreme,to funkcioniše po principu svi koji su prijavili ispit,polažu!Kada budu uskoro završili osnovne studije,dobiće diplomu državnog fakulteta i ja tu ne vidim nikakvu razliku u kvalitetu i obimu znanja koje su stekli ovi na državnom fakultetu u Medveđi i nekih tamo koji kupuju diplome na privatnim fakultetima!Eto jednog primera iz naše zemlje,a kako je u Americi,Kini,Indiji,Uzbekistanu mislim da je nevažno,jer je naš problem,što bi rekli pravnici SUI GENERIS,i da bi rešenje tog problema trebalo sami da pronađemo...
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 25 novembar 2010 02:39
Bojan
Hm, koja je razlika između privatnih i državnih fakulteta? Sada se ovi sa državnih bune jer im privatni otimaju MONOPOL, MOĆ i PARE?
Na državnim fakultetima profesori su i ranije bili organizovani čoporativno, u klanovima i veoma je bilo teško da neko sa strane uđe u to društvo ako nije podoban. Sada se ta koncentracija korupcije i kvazi-stručnosti malo razvodnila tako da se dio prebacio na privatne fakultete, i to im smeta. Heh!
Inače imam iskustvo i sa našim i sa zapadnim obrazovnim sistemom i sa te tačke imam svašta da napišem na ovo što je autor rekao ali trenutno nemam vremena, možda se kasnije javim sa opsežnijim komentarom!
Preporuke:
0
0
14
četvrtak, 25 novembar 2010 09:19
Zavulon
Osnovni razlog između Kine i Srbije, je taj što je Kina strahovito ekonomski napredovala. Kinezi ostaju, zato što im Kina nudi zaradu približnu američkoj.
Privatni ili državni u našim uslovima je svejedno, jer ti ni jedan u Srbiji ne nudi prolaz ka karijeri.
A pošto je sve partijski organizovano, klinci zaključuju: " Bolje završim ovaj laća, ćale će preko stranke da mi sredi posao. Šta ima da se mučim, kad posao, ionako, sam, bez partijske knjižice ne mogu da nađem?"
Preporuke:
0
0
15
četvrtak, 25 novembar 2010 10:05
Miša
Želim komentatorima, autoru ali i urednicima sajta da skrenem pažnju na sledeći vrlo važan podatak.
Pre nekoliko meseci ministar Đelić je istakao na skupu, koji je organizovan na Univerzitetu u Kragujevcu, da su izdvajanja za nauku u Srbiji u procentima prema bdp 0,35%. 80% tih izdvajanja su usmerena na plate profesora i osnovne troškove fakulteta. Prema strategiji za razvoj nauke do 2015. godine predviđeno je da poraste ulaganje i dostigne se 1% bdp-a.
Podsetiću da sve razvijene zemlje u EU ulažu oko 3%, SAD oko 3,4%, a Kina najviše između 3,8-5% (zavisno od izvora).
Tako da je moja poruka dok država ne izdvoji više sredstva za nauku svi ovi predlozi će manje ili više biti besmisleni ili nesprovodivi.
Da bi bio citiran neki rad, on mora biti kvalitetan (sada govorim samo o prirodnim naukama). Da bi bio kvalitetan mora biti relevantan, metodolloški ispravan, upotrebljiv i dokaziv. I sve to ima svoju cenu. Ne pravi se hleb od vazduha već od znoja na zasađenoj, oranoj i vršenoj njivi.
Preporuke:
0
0
16
četvrtak, 25 novembar 2010 12:32
Starac Fočo
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Olako to tvrdite. No, svakako se divim Vašoj nepokolobljivoj sigurnosti u sopstveni sud.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu)
Odakle se "stvore" ti novci?
dok bi se od skolarina moglo zaraditi eventualno dvestotinak miliona dolara godisnje
Što su po Vama zanemarljive pare?
Dakle, u najboljem slucaju skolarine bi mogle iznostiti jedno pet-sest procenata novca koji Harvard godisnje potrosi.
Pitanje je na šta se ti novci potroše. Obratite pažnju da sam jasno podvukao da se radi o osnovnim studijama.
tako da na kraju izadje da univerzitet daje vise para studentima nego studenti univerzitetu.
Hmmm, teško mi je u to da poverujem, ali dobro.
Mnogo je složeniji proces punjenja fakultetskog budžeta, ali ne bih sada u to ulazio detaljno (dovoljno je reći da nisu jedini izvor novca školarine i donacije), pošto izgleda da ste Vi bolje obavešteni.
No, nek je i ovo poslednje što ste rekli tačno. To se onda svodi na postojanje nekih vrlo nesebičnih osoba (potšo u pitanju nije država) koje poklanjaju novac za podsticanje dobrog obrazovanja. Moram priznati da jako lepo zvuči, još samo da nađemo takve osove i ima da poteče med i mleko.
Preporuke:
0
0
17
četvrtak, 25 novembar 2010 12:37
svi ste malo u pravu a malo niste
Generalizacija da su svi državni fakulteti ispravni i svako ko ga završi postane stručnjak, a na svim privatnim fakultetima svi kupuju diplome, je totalno paušalna i netačna.
Mnogo je tačnije reći da nam je većina fakulteta, i državnih i privatnih, srozala nivo kvaliteta.
Na sajtovima AKREDITOVANIH fakulteta imate plan, program, raspored nastave - razlike između privatnih i državnih fakulteta sličnih ili istih profila gotovo i da nema.
Profesori koji predaju na državnim, predaju i na privatnim - jel moguće da su negde eksperti i kvalitetni profesori a negde tutubani i prodavci ocena za pare.
Kupovine diploma je BILO, IMA I SADA I BIĆE UVEK - pitanje je samo u kolikoj meri! Ja sam student sa početka 80tih, sećam se vrlo dobro da je i tada bilo svega i svačega, od puškica, morao si da kupiš knjigu od profesora koji ti predaje ili ne možeš na ispit, sređivanja ispita preko veze, podmićivanja asistenata... Bilo je i bubalica koje su napamet učile bez ikakvog razumevanja naučenog, bili je lenjih a sposobnih studenata koji su se,na veliku žalost profesora, zadovoljavali ocenom 6 kao i bubalice....
Preporuke:
0
0
18
četvrtak, 25 novembar 2010 13:33
što se nije odrekao te plate?
Meni je dovoljna činjenica da se neki fakultet zove Megatrend (izgovarajte tu složenicu polako, razmišljajući o značenju njena dva dela), i da na jednom takvom fakultetu aktuelni ministar obrazovanja prima platu od 2.500 evra.
Preporuke:
0
0
19
četvrtak, 25 novembar 2010 15:47
Slaviša
Univerziteti su nastavno-naučne ustanove (znači nastava na prvom mestu) i zbog toga ne može da jedino merilo bude broj objavljenih radova u časopisima sa SCI liste. To je merilo nečije stručnosti, a da li je takav stručnjak dobar i pedagog i predavač potrebno je oceniti na drugi način. Potrebna je obuka za predavače koja danas ne postoji na većini prirodnih fakulteta. Ako se kao kriterijum stave samo SCI citati onda ulazimo u jurnjavu za pisanje radova pri čemu to i nije tako jednostavno. Već je ovde neko rekao da za to treba dosta para jer treba opremiti laboratoriju, treba obezbediti dovoljan broj ponavljanja kako bi rezultati bili statistički pokriveni i treba odvojiti dosta vremana a uz to imate i predavanja koja treba održati. Rešenje nije tako jednostavno i treba sesti i naći najbolje i to što pre.
Preporuke:
0
0
20
četvrtak, 25 novembar 2010 15:55
Pera
"No, svakako se divim Vašoj nepokolobljivoj sigurnosti u sopstveni sud."
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Suma novca koja se uzima od studenata osnovnih studija jeste relativno zanemarljiva u odnosu na operativne troskove univerziteta. Ostatak novca ne dolazi od filantropa (mada ima i toga), vec od profita koji donosi investiranje univerzitetskih sredstava u akcije, obveznice, nekretnine, itd, itd, kao i od novca koji se direktno dobija za istrazivanje od raznih vladinih agencija i drugih spoljasnjih izvora...
Verovali ili ne, skolarina na Harvardu (i slicnim univerzitetima) placa se po principu ko koliko moze - ako je porodica relativno siromasna i zaradjuje do 60 000 $ godisnje, ne placa nista, ako je dobrostojeca i zaradjuje 120 000-180 000 $, ocekuje se da plati oko 10% svojih godisnjih prihoda Harvardu, a tek oni koji zaradjuju vise od 180 000 placaju punu cenu.
Preporuke:
0
0
21
četvrtak, 25 novembar 2010 16:18
MileMile
Visoko obrazovanje nikako ne treba da bude masovno, vec treba da bude ograniceno na one koji su inteligentni, talentovani i motivisani. Kulturna i obrazovna podrska ostalima treba da se osvaruje preko osmisljenih i jakih sadrzaja u osnovnoj skoli, i preko radnog osposobljavanja u srednjim skolama. Sve drugo je rayvodnjavanje, gubljenje vremena i energije mladih.
Da, umalo da zaboravim: sve sto je ovde napisano, i najbolji predlozi i komentari, nemaju nikakvog smisla u drustvu u kome politicka, privredna i kulturna "elita" zajedno sa medijima promovise iskljucivo vrednosti potrosackog drustva.
Preporuke:
0
0
22
četvrtak, 25 novembar 2010 17:22
Starac Fočo
"No, svakako se divim Vašoj nepokolobljivoj sigurnosti u sopstveni sud."
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Ali te brojke ne dokazuju kvalitet osnovnih studija na Hravardu. Ja bih se daleko više uzdao u svedočenja ljudi iz Harvardovog "okruženja".
Što se tiče "zanemarljivosti" cene osnovnih studija u odnosu na ukupne troškove fakulteta, to bi otprilike bilo kao kada bi zanemarljivošću količine novca koju neki vladin funkcioner može da "uzme" na nekom "poslu", u odnosu na ukupni budžet Srbije, Vi dokazivali da korpucije u stvari ne može ni biti.
Preporuke:
0
0
23
četvrtak, 25 novembar 2010 20:02
Pera
@ Starac Fočo
Brojke samo dokazuju da uzimanje para od studenata tesko moze da bude razlog navodno slabih osnovnih studija na Harvardu.
Harvard prima svega oko sedam-osam posto prijavljenih kandidata, dakle devedeset i kusur posto kandidata se odbije, pri cemu se u obzir uzima iskljucivo kvalitet prijavljenih kandidata, a ne i imovno stanje roditelja (tzv. need-blind admissions policy). Ne treba posebno naglasavati da se na Harvard prijavljuju uglavnom jako dobri djaci.
E sad zasto bi univerzitet koji prima samo najbolje od najboljih nudio lose ili osrednje osnovne studije?
Preporuke:
0
0
24
četvrtak, 25 novembar 2010 21:36
Odbrana i poslednji dani
Nije zanemarljiva, ali nije ni presudna uloga Harvarda i ostalih važnijih američkih univerziteta u razvoju američkog društva. Amerikanci su u zadnjih pedeset godina pokupovali uglavnom sve što je vredelo u svetu od stručnjaka.Sve se može kupiti, pa i obrazovanje. Doduše neki su im došli i za džabe. Bežeći iz Evrope od fašizma, pacovskim kanalima, a neki sklanjajući se od kojekakvih diktatura.
Preporuke:
0
0
25
petak, 26 novembar 2010 10:47
Stanimir Trifunović, ranije PETI ELEMENT
Teza pre svih teza: Vratiti poverenje mladih u smisao i celishodnost visokog školovanja.
A potom rehabilitovati mnoštvo tradicionalnih vrednosti...
Preporuke:
0
0
26
nedelja, 28 novembar 2010 13:55
Nemanja
Lako je reći da treba dići kriterijume na viši nivo, ali u oblasti tehničkih nauka potrebno je uložiti veliki novac. Ja studiram u Mariboru, i moj fakultet ima 400 studenata sve ukupno, ali zato profesori objave oko 60 članaka godišnje u međunarodno priznatim časopisima.Ovde postoji taj sistem 3, 6, 12 članaka pri dodeljivanju znanja. Sredstva dobijaju iz projekata i uključuju doktorante i studente, ne zato što su dobri, već zato što nemaju vremena da stignu sve sami.
Kod nas, U Srbiji, je problem što se 20 godina ništa nije ulagalo i najbolji su odlazili. Zato su se na fakultetima zapošljavali ne najbolji u generaciji, već oni koji su ostali. I ako još dodamo mito i korupciju, onda je jasno da je naš obrazovni sistem urušavan u zadnjih 20 godina.
Privatni fakulteti mogu da budu korisni, ako nema mita i korupcije. To može pozitivno uticati i na državne univerzitete. Konkurencija je dobra, ako za sve važe ista pravila.
Mnogi pominjete američki sistem obrazovanja, ali on je totalno drugačiji od našeg i evropskog. Kor njih recimo kazne đaka, tako što ne može da prisustvuje vežbama i zabrani mu se dolazak na predavanja na nedelju dana. A i sistem ocenjivanja je drugačiji, kod nas je apsolutni, kod njih je uz pomoć Gausove krive.
Da skratim, ja bi pogasio sve državne univerzitete, osim onih U Beogradu, Nišu i Novom Sadu i u njih uložiti po milijardu evra u roku od 4 godine. I naravno davati masne stipendije doktorantima.
Preporuke:
0
0
27
ponedeljak, 29 novembar 2010 12:08
Dijasporac@ Bojanu
S obzirom na tvoja iskustva imaš šta reči, nađi vremena, biće interesantno.
Preporuke:
0
0
28
sreda, 01 decembar 2010 00:47
Obrad
Izuzetno mi se sviđa članak. Pozdravljam sve predloge. Međutim, plašim se da je ovo još uvek vreme maksimalne decentralizacije i privatizacije svega i svačega u Srbiji (i što ima i što nema smisla) te da od svega ovoga neće biti ništa. Država nema sluha za takvo organizovanje i planiranje, lakše im je da dopusti otvaranje novih univerziteta i sve prepusti "slobodnom" konkurentskom odnosu. Tužno da je tako ali tako je.
Preporuke:
0
0
29
sreda, 01 decembar 2010 13:23
Branislav
2005. godine sam objavio tekst na Vasem sajtu upravo na temu tzv. Bolonjske reforme visokog obrazovanja u Srbiji. Tu sam celovito izneo svoje stavove o nekim manjkavostima ovog postupka koji ce u krajnjoj liniji dovesti do razgradnje akademske zajedice u Srbiji.
Ovde bih sve osvrnuo samo na jedan od stavova iznetih u tekstu.
Kao relevantne casopise sci i ssci liste uzimaju u obzir uglavnom one sa engleskog govornog podrucja. To je sasvim prirodno i normalno. Preduzece THOMSON REUTERS, koje je vlasnik lista i svih podataka koji se iz njih mogu dobiti, nastalo je u SAD, pruza svoje usluge prvenstveno u SAD, a zatim i na drugim prostorima engleskog govornog podrucja. Klijentela je uglavnom sa istog govornog podrucja. Nema niceg nenormalnog u tome da jedno preduzece bude primarno orijentisano na jedno trziste, u ovom slucaju anglosaksonsko. Tu je nastalo, tu se razvilo i tu pruza najvise usluga.
Kao prirodna posledica toga na sci i ssci listama skoro da uopste nema evropskih naucnih casopisa. Za one koji se naucno bave krivicnim pravom treba reci da na ssci listi nema npr. Zeitschrift fur die gesamte Strafrechtwissenschaft, najstarijeg i najuglednijeg evropskog casposisa u navedenoj naucnoj oblasti. Dovoljno je ovlas pogledati listu i videti da se oni retki evropski casposi koji se nalaze na sci ssci listama potpuno irelevantni.
I ovo je prirodno i normalno. Evropski izdavaci uglednih naucnih casopisa nece dozvoliti da jedno americko preduzece zaradjuje na njihovim izdavackim poduhvatima.
Krajnji ishod ovog stanja jeste cinjenica da sci ssci liste nemaju opsti znacaj i nisu verodostojni kao merilo naucnog kvaliteta.
One to svakako jesu za naucni rad na engleskom govornom podrucju, ali van njega su irelevantne.
Za vrednovanje nacnog rada u Evropi sci i ssci liste jednostavno nisu verodostojne.
Ovu cinjenicu su primetili i evropski univerziteti pa je u toku priprema nove liste evropski relevantnih naucnih casopisa koja, navodno, teba da se zove ERIH.
.jpg)
A ne da čamimo nezaposleni jer razni tatini sinovi i ćerke kupuju diplome, pa preko partijskog članstva vode ovu zemlju. Ispade časnije prati suđe u inostranstvu, a za školovanje koga briga.
Meritokratija nema alternativu!
camerapolitica.blogspot.com
2. Zasto ukinuti privatne univerzitete ako ostvaruju profit i placaju porez?
3. Ako su neki univerziteti (bilo drzavni ili privatni) manje kvalitetni, poslodavci ce ih tako i ceniti a nedostatak perspektive zaposljavanja ce se vremenom odraziti i na visinu skolarine na njima. Ako ne zadovoljavaju ni minimalne kriterijume, moze im se oduzeti akreditacija. Ukidanje samo privatnih, umesto losih, univerziteta, bio bi cist ideoloski potez.
4.I bankarstvo je slozeno i vazno pa ipak je dozvoljeno privatnim bankama da se njime bave. Zasto onda zabraniti privatnim univerzitetima da se bave univerzitetskim obrazovanjem? Sta fali Harvardu?
Cambridge i UCLA nisu pristojni nego vrhunski univerziteti. Dakle pitanje nije da li su nasi univerziteti uporedivi sa UCLA, nego da li su uporedivi sa recimo University of Iowa ili University of Maine...
Drugo, a propos Harvarda, ne fali mu nista. Samo sto je Harvard neprofitna institucija. To znaci da iza njega ne stoji vlasnik, Pera, Zika ili Laza koji se razbija od para (kao u Srbiji), nego funkcionise po principu fondacije koja za svoj cilj ima vrhunsko obrazovanje, i koja je obavezna da odredjeni procenat svojih sredstava (endowment)svake godine potrosi na svoju osnovnu funkciju. To je uslov koji mora da se ispuni da bi Harvard bio oslobodjen od poreza. A isto vazi i za Jejl, Prinston, i stotine drugih privatnih univerziteta. U Americi postoji odredjeni broj for-profit univerziteta, i oni su manje-vise mehanizam sa sisanje ovaca, tj. za uzimanje para naivnima, i njihov akademski ugled je ravan nuli.
---
U ovom tekstu ima mnogo toga razumnog, tim pre sto se vecina argumenata svodi na tezu da treba poostriti kriterijume, sa cime je tesko polemisati. Malo je problematicno insistiranje na SSCI listi. Ta lista jeste siroka, i slazem se da svako ko se bavi profesorskim poslom u Srbiji treba da bude u stanju da napise rad dovoljno kvalitetan da se u nekom casopisu sa te liste objavi. Medjutim, tu postoji jedan tematski problem. Koliko ima casopisa na toj listi u kojima moze da se objavi recimo vrhunski rad o Lazi Kosticu ili Steriji? Na doticnoj listi postoji nekoliko slavistickih casopisa, dakle casopisa koji pokrivaju kompletnu slavistiku od Rusije preko Poljske do Bugarske. Za pretpostaviti je da bi takvi casopisi s vremena na vreme prihvatili neki prilog o srpskoj knjizevnosti, ali kada se sve sabere ipak je jasno da na SSCI listi ljudi koji se bave srpskom kulturom uglavnom nemaju gde da objavljuju.
Harvard je daleko od primjera prosječnog privatnog univerziteta na Zapadu, mislim to je kao porediti SANU i neki privatni think-tank, jednostavno su neuporedivi. Uostalom, Harvard je koliko STOTINA godina stariji od naših privatnih univerziteta?
Za jednu državu nije potrebno 10 000 genija, nego razumnih i obrazovanih ljudi koji znaju šta rade. Mi ne možemo da se igramo kao Amerikanci, koji i ako nekako prošetaju kroz fakultet kasnije mogu pržiti pomfrit u Meku i solidno živjeti.
Šta da radimo ako se dokaže (mislio sam da je već dokazano) da naši privatni univerziteti propuštaju studente? Privatna medicina, da čekamo da ubiju nekoga na poslu? Je li to kriterijum?
Da ne pričamo o drugom aspektu koji ste izostavili iako ste ''kao'' tržišno orijentisan, a to je da i privreda zavisi od kvalitetnog obrazovnog sistema, a ta privreda ne može ni da se izbori sa bespotrebno dupliranim ili trostruko većim brojem kadrova zbog postojanja privatnih univeziteta.
Nije poenta samo razdvojiti žito od kukolja već šta raditi sa kukoljem i njihovim bezvrijednim diplomama.
jedno je ipak tačno, a to je da je ovo previše radikalno rješenje, i da bi stvar mogao riješitii svojevrsni ''državni ispit''. Jer ima praznog hoda i na državnom univerzitetu, mnogo manje ali ga ima.
Naravno da ništa ne nedostaje privatnim fakultetima na zapadu ( kao ni priivatnim bolnicama , bankama , pozorištima... )...ali oni su to od početka svog nastanka
Bezrazložna "privatizacija" na pokondiren način je štetna.
Članak vidim kao dobronameran i korektan
Kažu kako su njihove osnovne studije organizovane samo da se izmuzu pare. Kažu da ako platiš onda po automatizmu završavaš, da praktično kupuješ diplomu.
Majstorske i doktorske studije jesu, kažu, odlične i tu oni poberu sve pozitivne poene, ali osnovne studije su čisto štancovanje diploma deci čiji roditelji imaju da plate.
Treba i to znati o Harvardu.
Šteta što se zvanične strukture, ministarstva, nacionalni saveti, rektorati i dekanati na njih neće mnogo osvrtati. Na našim univerzitetima vlada velika uravnilovka i ne postoji svest da se treba uopšte uključivati u svetske utakmice. Svako poređenje s Kembridžom, UKLOM ili Harvardom je potuno besmisleno. A na nivou srednje škole, imamo Matematičku gimnaziju, koja bi na bilo kakvim "šangajskim listama" srednjih škola, kada bi takve liste postojale, bila u samom vrhu.
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu), dok bi se od skolarina moglo zaraditi eventualno dvestotinak miliona dolara godisnje (30 000 $ * 7000 studentata na osnovnim studijama). Dakle, u najboljem slucaju skolarine bi mogle iznostiti jedno pet-sest procenata novca koji Harvard godisnje potrosi. Tome treba dodati da veliki procenat studenata (oko 70%) dobija neku vrstu stipendije od univerziteta, tako da na kraju izadje da univerzitet daje vise para studentima nego studenti univerzitetu.
Pravni fakultet Univerziteta u Nišu je od pre godinu ili dve otvorio neko odeljenje u Medveđi,gde se nastava izvodi na albanskom jeziku!Imaju neke simultane prevodioce na albanski jezik i tako to funkcioniše na predavanjima!Poznajem lično neke Albance koji rade u policiji i završavaju ovaj fakultet u slobodno vreme,to funkcioniše po principu svi koji su prijavili ispit,polažu!Kada budu uskoro završili osnovne studije,dobiće diplomu državnog fakulteta i ja tu ne vidim nikakvu razliku u kvalitetu i obimu znanja koje su stekli ovi na državnom fakultetu u Medveđi i nekih tamo koji kupuju diplome na privatnim fakultetima!Eto jednog primera iz naše zemlje,a kako je u Americi,Kini,Indiji,Uzbekistanu mislim da je nevažno,jer je naš problem,što bi rekli pravnici SUI GENERIS,i da bi rešenje tog problema trebalo sami da pronađemo...
Na državnim fakultetima profesori su i ranije bili organizovani čoporativno, u klanovima i veoma je bilo teško da neko sa strane uđe u to društvo ako nije podoban. Sada se ta koncentracija korupcije i kvazi-stručnosti malo razvodnila tako da se dio prebacio na privatne fakultete, i to im smeta. Heh!
Inače imam iskustvo i sa našim i sa zapadnim obrazovnim sistemom i sa te tačke imam svašta da napišem na ovo što je autor rekao ali trenutno nemam vremena, možda se kasnije javim sa opsežnijim komentarom!
Privatni ili državni u našim uslovima je svejedno, jer ti ni jedan u Srbiji ne nudi prolaz ka karijeri.
A pošto je sve partijski organizovano, klinci zaključuju: " Bolje završim ovaj laća, ćale će preko stranke da mi sredi posao. Šta ima da se mučim, kad posao, ionako, sam, bez partijske knjižice ne mogu da nađem?"
Pre nekoliko meseci ministar Đelić je istakao na skupu, koji je organizovan na Univerzitetu u Kragujevcu, da su izdvajanja za nauku u Srbiji u procentima prema bdp 0,35%. 80% tih izdvajanja su usmerena na plate profesora i osnovne troškove fakulteta. Prema strategiji za razvoj nauke do 2015. godine predviđeno je da poraste ulaganje i dostigne se 1% bdp-a.
Podsetiću da sve razvijene zemlje u EU ulažu oko 3%, SAD oko 3,4%, a Kina najviše između 3,8-5% (zavisno od izvora).
Tako da je moja poruka dok država ne izdvoji više sredstva za nauku svi ovi predlozi će manje ili više biti besmisleni ili nesprovodivi.
Da bi bio citiran neki rad, on mora biti kvalitetan (sada govorim samo o prirodnim naukama). Da bi bio kvalitetan mora biti relevantan, metodolloški ispravan, upotrebljiv i dokaziv. I sve to ima svoju cenu. Ne pravi se hleb od vazduha već od znoja na zasađenoj, oranoj i vršenoj njivi.
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Olako to tvrdite. No, svakako se divim Vašoj nepokolobljivoj sigurnosti u sopstveni sud.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu)
Odakle se "stvore" ti novci?
Što su po Vama zanemarljive pare?
Pitanje je na šta se ti novci potroše. Obratite pažnju da sam jasno podvukao da se radi o osnovnim studijama.
Hmmm, teško mi je u to da poverujem, ali dobro.
Mnogo je složeniji proces punjenja fakultetskog budžeta, ali ne bih sada u to ulazio detaljno (dovoljno je reći da nisu jedini izvor novca školarine i donacije), pošto izgleda da ste Vi bolje obavešteni.
No, nek je i ovo poslednje što ste rekli tačno. To se onda svodi na postojanje nekih vrlo nesebičnih osoba (potšo u pitanju nije država) koje poklanjaju novac za podsticanje dobrog obrazovanja. Moram priznati da jako lepo zvuči, još samo da nađemo takve osove i ima da poteče med i mleko.
Mnogo je tačnije reći da nam je većina fakulteta, i državnih i privatnih, srozala nivo kvaliteta.
Na sajtovima AKREDITOVANIH fakulteta imate plan, program, raspored nastave - razlike između privatnih i državnih fakulteta sličnih ili istih profila gotovo i da nema.
Profesori koji predaju na državnim, predaju i na privatnim - jel moguće da su negde eksperti i kvalitetni profesori a negde tutubani i prodavci ocena za pare.
Kupovine diploma je BILO, IMA I SADA I BIĆE UVEK - pitanje je samo u kolikoj meri! Ja sam student sa početka 80tih, sećam se vrlo dobro da je i tada bilo svega i svačega, od puškica, morao si da kupiš knjigu od profesora koji ti predaje ili ne možeš na ispit, sređivanja ispita preko veze, podmićivanja asistenata... Bilo je i bubalica koje su napamet učile bez ikakvog razumevanja naučenog, bili je lenjih a sposobnih studenata koji su se,na veliku žalost profesora, zadovoljavali ocenom 6 kao i bubalice....
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Suma novca koja se uzima od studenata osnovnih studija jeste relativno zanemarljiva u odnosu na operativne troskove univerziteta. Ostatak novca ne dolazi od filantropa (mada ima i toga), vec od profita koji donosi investiranje univerzitetskih sredstava u akcije, obveznice, nekretnine, itd, itd, kao i od novca koji se direktno dobija za istrazivanje od raznih vladinih agencija i drugih spoljasnjih izvora...
Verovali ili ne, skolarina na Harvardu (i slicnim univerzitetima) placa se po principu ko koliko moze - ako je porodica relativno siromasna i zaradjuje do 60 000 $ godisnje, ne placa nista, ako je dobrostojeca i zaradjuje 120 000-180 000 $, ocekuje se da plati oko 10% svojih godisnjih prihoda Harvardu, a tek oni koji zaradjuju vise od 180 000 placaju punu cenu.
Da, umalo da zaboravim: sve sto je ovde napisano, i najbolji predlozi i komentari, nemaju nikakvog smisla u drustvu u kome politicka, privredna i kulturna "elita" zajedno sa medijima promovise iskljucivo vrednosti potrosackog drustva.
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Ali te brojke ne dokazuju kvalitet osnovnih studija na Hravardu. Ja bih se daleko više uzdao u svedočenja ljudi iz Harvardovog "okruženja".
Što se tiče "zanemarljivosti" cene osnovnih studija u odnosu na ukupne troškove fakulteta, to bi otprilike bilo kao kada bi zanemarljivošću količine novca koju neki vladin funkcioner može da "uzme" na nekom "poslu", u odnosu na ukupni budžet Srbije, Vi dokazivali da korpucije u stvari ne može ni biti.
Brojke samo dokazuju da uzimanje para od studenata tesko moze da bude razlog navodno slabih osnovnih studija na Harvardu.
Harvard prima svega oko sedam-osam posto prijavljenih kandidata, dakle devedeset i kusur posto kandidata se odbije, pri cemu se u obzir uzima iskljucivo kvalitet prijavljenih kandidata, a ne i imovno stanje roditelja (tzv. need-blind admissions policy). Ne treba posebno naglasavati da se na Harvard prijavljuju uglavnom jako dobri djaci.
E sad zasto bi univerzitet koji prima samo najbolje od najboljih nudio lose ili osrednje osnovne studije?
A potom rehabilitovati mnoštvo tradicionalnih vrednosti...
Kod nas, U Srbiji, je problem što se 20 godina ništa nije ulagalo i najbolji su odlazili. Zato su se na fakultetima zapošljavali ne najbolji u generaciji, već oni koji su ostali. I ako još dodamo mito i korupciju, onda je jasno da je naš obrazovni sistem urušavan u zadnjih 20 godina.
Privatni fakulteti mogu da budu korisni, ako nema mita i korupcije. To može pozitivno uticati i na državne univerzitete. Konkurencija je dobra, ako za sve važe ista pravila.
Mnogi pominjete američki sistem obrazovanja, ali on je totalno drugačiji od našeg i evropskog. Kor njih recimo kazne đaka, tako što ne može da prisustvuje vežbama i zabrani mu se dolazak na predavanja na nedelju dana. A i sistem ocenjivanja je drugačiji, kod nas je apsolutni, kod njih je uz pomoć Gausove krive.
Da skratim, ja bi pogasio sve državne univerzitete, osim onih U Beogradu, Nišu i Novom Sadu i u njih uložiti po milijardu evra u roku od 4 godine. I naravno davati masne stipendije doktorantima.
Ovde bih sve osvrnuo samo na jedan od stavova iznetih u tekstu.
Kao relevantne casopise sci i ssci liste uzimaju u obzir uglavnom one sa engleskog govornog podrucja. To je sasvim prirodno i normalno. Preduzece THOMSON REUTERS, koje je vlasnik lista i svih podataka koji se iz njih mogu dobiti, nastalo je u SAD, pruza svoje usluge prvenstveno u SAD, a zatim i na drugim prostorima engleskog govornog podrucja. Klijentela je uglavnom sa istog govornog podrucja. Nema niceg nenormalnog u tome da jedno preduzece bude primarno orijentisano na jedno trziste, u ovom slucaju anglosaksonsko. Tu je nastalo, tu se razvilo i tu pruza najvise usluga.
Kao prirodna posledica toga na sci i ssci listama skoro da uopste nema evropskih naucnih casopisa. Za one koji se naucno bave krivicnim pravom treba reci da na ssci listi nema npr. Zeitschrift fur die gesamte Strafrechtwissenschaft, najstarijeg i najuglednijeg evropskog casposisa u navedenoj naucnoj oblasti. Dovoljno je ovlas pogledati listu i videti da se oni retki evropski casposi koji se nalaze na sci ssci listama potpuno irelevantni.
I ovo je prirodno i normalno. Evropski izdavaci uglednih naucnih casopisa nece dozvoliti da jedno americko preduzece zaradjuje na njihovim izdavackim poduhvatima.
Krajnji ishod ovog stanja jeste cinjenica da sci ssci liste nemaju opsti znacaj i nisu verodostojni kao merilo naucnog kvaliteta.
One to svakako jesu za naucni rad na engleskom govornom podrucju, ali van njega su irelevantne.
Za vrednovanje nacnog rada u Evropi sci i ssci liste jednostavno nisu verodostojne.
Ovu cinjenicu su primetili i evropski univerziteti pa je u toku priprema nove liste evropski relevantnih naucnih casopisa koja, navodno, teba da se zove ERIH.